Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanstvu. Sećamo se stradanja Isusa Hrista, njegovog raspeća na Časni krst i žrtvovanja za spasenje čovečanstva.
Na Veliki petak,najtužniji dan za sve hrišćane, ne peva se i ne veseli. Nema jutrenja i bogosluženja, ne oglašavaju se crkvena zvona, a mnogi vernici dan provode u strogom postu, tugujući za Isusom Hristom koji je razapet na Golgoti, podnoseći žrtvu za ljudske grehove.
Običaji podrazumevaju da se na Veliki petak farbaju uskršnja jaja, a crkva zapoveda strog post bez ribe i ulja. Štaviše, poželjno je ništa ne jesti.
U hramovima se popodne iznosi plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Isusa Hrista u grob), koju vernici celivaju sve do Uskrsa. Plaštanica se postavlja ispred oltara, na posebno ukrašen sto (grob Hristov). U nekim krajevima Srbije običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice provlače ispod stola na kojem je položena. Po narodnom verovanju, prilikom provlačenja treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ona će biti ispunjena.
Na Veliki petak ne uzimajte igle i eksere. Stari kažu, ne valja se! Ovaj dan se naziva i Raspeti petak, pa treba izbegavati oštre predmete da se ne bi „povređivale Isusove rane“. Zbog toga obućari i krojači ne rade na Veliki petak.
Na ovaj praznik se strogo posti, bez ribe i ulja, čak je poželjno ne jesti ništa, a u kući se ne loži vatra. Zabranjeno je piti vino, jer je ono simbol nevino prolivene krvi Isusa Hrista. Hleb se nikako ne mesi. Prema narodnom verovanju, dan je najbolji za kalemljenje voća.
Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio čak ni u gradovima, jeste farbanje jaja. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su sve naše misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja od ljudi na Golgoti i u Jerusalimu.
